Мали породични ритуали

Мали породични ритуали

„Хаотична“ атмосфера у којој дијете не зна када је вријеме да се једе, када да се спава, које су његове личне обавезе утиче да се осјећа несигурним и збуњеним. Од најранијег узраста значајно је да постоји одређен ритам дана у животу дјетета.

Распоред и уравнотежена динамика, не само да су важни у животу бебе, већ је и за дијете школског узраста важно да увијек у приближно вријеме ради домаће задатке или обавља своје обавезе, умјесто да му се препусти да само одређује ритам свог дана. Познато је да одрасли и дјеца имају отпор када им се наметне све што има призвук „морања“. Дјеца су склона искушавању родитељских граница, па сваки одлазак у кревет, спремање играчака често буде извор конфликата.

Породични ритуали су прилика и помоћ родитељу да дијете лакше прихвати задатке и безболније их изврши. Ако се прије спавања створи рутина читања приче или вријеме предвиђено за причање највећих тајни, отпор према одласку на спавање ће се постепено гасити, а појавиће се жеља за поштовањем и одржавањем нових навика.

Важно је да ритуали буду заједнички смишљени, да родитељ буду отворен за дјечије приједлоге, пита за мишљење, послуша идеје јер на тај начин дјетету шаље поруку да се и његово мишљење поштује и да је важно. Такође је значајно да се у сваком дјететовом узрасту пронађу ритуали који су прилагођени његовим тренутним потребама. Они су дио међусобних односа унутар породице и мијењају се упоредо са промјенама у породици. Временом, могу прерасти у навику која наизглед дјелује рутински, али која подстиче породичну динамику и одржава породицу на окупу. Навике да се сваки члан породице испрати, дочека пољупцем, да се заједно руча у исто вријеме, да се викендом посјећују пријатељи или дјед и бака, само су неки примјери породичних ситуација које појачавају стабилност и осјећај припадања породици.

Драги родитељи,

ритуалима развијате самопоуздање свог дјетета, обогаћујете родитељство, уљепшавате заједничко вријеме и себи и дјетету. Управо различите ситнице чине породични живот богатим, чувају унутрашњу равнотежу, а у времену кризе и породичних турбуленција изграђени породични ритуали могу бити прилика да се односи поправе или да се крене испочетка.

Ђурђица Јеличић,
психолог школе,
системски породични психотерапеут