Полазак у школу или вртић је велики догађај и ново искуство за свако дијете, али и за родитеља. Родитељи се боје управо тих промјена, али уз добру припрему и разговоре проблеми и страхови се могу избјећи или умањити.
Како?
Олакшајте себи и дјетету тако што ћете разумјети да је адптација нормална развојна фаза и да може да траје од неколико дана до неколико мјесеци. У том периоду могуће су разне реакције од плача, повлачења, одбијања одласка у вртић или школу, одбијања хране и немогућности спавања, чупкања косе и слично. Оно што ви можете јесте наоружати се стрпљењем и чекањем.
Врло важно је да родитељи разумију да је фаза прилагођавања заправо откривање једног новог свијета…. у којем га чека неизвјесност, непознато окружење у којем ће боравити са непознатом дјецом и васпитачем/учитељицом.
Дајте им вријеме да упознају нову средину, причајте о правилима, промјенама које ће услиједити упознајте са њиховим обавезама и радним активностима. Будите сигурни у то што говорите и покажите им то, јер ћете на тај начин помоћи да се дијете лакше прилагоди. Не заборавите да их похвалите и за најмањи успјех, сјетите се ваших дана када сте били дијете, тада ћете знати да није лако бити дијете, а нарочито школарац. Родитељи се често варају, јер мисле да се њихово дијете лако и без потешкоћа адаптирало на нову средину, важно је не заборавити да је долазак у нову средину заправо тежак прелазак за њих. Школа или врић је заправо први корак у одрастању, а то није увијек лако. Све реакције које дијете може да има су нормалне, оно што је важно пратити колико дуго трају и како се испољавају, јер код дуготрајних и тежих адаптација неопходно је укључити тимско сагледавање проблема (педагог, психолог, васпитач/учитељица) и заједничко проналажење начина да се тешкоће превазиђу.
Ипак, долазак у нову средину не мора увијек бити стресан. Све зависи од претходне припремљености за промјене које ће наступити.
Најважније од свега пружање подршке и љубави дјетету, разумијевање дјететових страхова, проблема, недоумица и сумњи…. и незаборавите да ДИЈЕТЕ КОЈЕ ЖИВИ СА ОХРАБРИВАЊЕМ, УЧИ СЕ САМОПОУЗДАЊУ.
Драга дјецо и родитељи срећан и безприжан почетак ваше нове улоге!
С љубављу,
Ђурђица Јеличић,
школски прихолог, породични психотерапеут
