За дијете је најбоље да одраста у срећној породици и здравом окружењу. Међутим, постоје породична окружења у којима то није тако, гдje дјеца често слушају конфликте родитеља, сукобе, вређања, у тежим случајевима присуствују, а некада су и сами жртве насиља.
Да ли ће родитељи остати у браку или не, то је само њихова одлука и одговорност.
Постоји више разлога због којих су ступили у брак и више разлога зашто тај брак треба или не треба прекинути. Када дође до развода, сам развод није најтежи дио, најтежи је сукоб до којег долази за вријеме и послије развода.
Нормално је да су родитељи у току развода под великим стресом и да некада, ма колико да се труде, ипак забораве да на адекватан начин одговоре на дјететове потребе, али управо од реакције родитеља и особа из окружења зависи да ли ће се дијете брже прилагодити на нову ситуацију. Ако развод за родитеље представља крај свијета, дијете ће се исто тако осјећати.
Када родитељи одлуче рећи дјетету да се разводе (само онда када су сигурни да развод слиједи ускоро) важно је да су обоје присутни у том разговору, да дјелују смирено и самопоуздано како би дијете знало да се на родитеље може ослонити чак и за вријеме криза. Током разговора важно је све представљати као заједничке одлуке.
Искреност и пружање прикладних, јасних информација (без објашњавања разлога – ко је крив) ће сигурно олакшати да дијете разумије већ ионако тешку ситуацију. Такође је битно разговарати о будућем начину живота и дати им прилику за сва питања која имају. Реакције дјетета зависе и од његовог узраста и пола. Често због новонастале ситуације не поделе са родитељима да су повређена, тужна, љута, забринута, несигурна или збуњена, већ то показују својим понашањем или држе у себи.
Дакле, важно је са дјецом разговарати о разводу – онако како најбоље знамо, искрено, јер дјеца су ту да са својим правом о томе имају свој став и осјећања.
Драги родитељи, дјеци треба допустити да воле оба родитеља, треба знати да је развод „проблем“ одраслих, а не дјечија кривица. Треба им стабилност, требају им родитељи који могу сарађивати у васпитању, без обзира на то шта осјећају једно према другом. Важно је да се дијете нађе између родитеља.
Ђурђица Јеличић,
Психолог у школи, породични системски психотерапеут
