Драги родитељи,
вријеме одмора и безбрижности је иза нас. Сигурна сам да сте одмор провели на најљепши и најкориснији начин са својим најближим члановима породице. Септембар је пред нама, а то значи да предстоје велике обавезе и одговорности.
Полазак у вртић или први разред колико је лијеп и важан, толико умије да буде и стресан догађај за цијелу породицу. У великој мјери мијења се динамика породице, која мора да се прилагоди дјечјим обавезама у школи или вртићу. Промјенама које се дешавају најприје су изложена дјеца (првачићи или предшколци) која се први пут суочавају са том обавезом, а затим и родитељи. За дијете може бити стресно јер је ново и непознато, а дјеца се новина и непознатих ствари често плаше. Код родитеља постоји страх да ли ће се дијете добро адаптирати, да ли ће задовољити школу и школске обавезе, стећи радне навике и уклопити се у окружење. То је једна велика новина у животу цијеле породице, којој треба да се прилагоде сви. Полазак у школу је својеврсни тест родитељства.
Све оно чему сте научили своје дијете прије поласка у школу и што је помогло у формирању његове личности од самосталности, хигијенских или радних навика, културе опхођења и прихватања правила, све ће то испливати и утицати на период адаптације према новој средини, вршњацима, па и на само постигнуће које ће дијете остварити. Да би лакше сви прошли кроз реалне и нереалне страхове, важно је да у нови развојни период вашег дјетета уђете без предрасуда гдје неће бити мјеста за гледање на школу као свијет препун одговорности, обавеза и крај дјетињства. За почетак помоћи ћете вашем малишану и себи тако што ћете о школи размиљати као здравом подстицајном напору, у којем има довољно мјеста за креативност, игру, сопствени израз и зрелост коју ће дијете стицати у новим ситуација свакодневно, сарађујући са другима, учећи стрпљењу и снази да све своје потребе не задовољи тренутно. Причајте им о школи као мјесту у којем ће пуно научити, радити интересантне ствари које ће им учитељи помоћи да науче.
За крај најважније је да се наоружате стрпљењем и љубављу, јер незаборавите да је срећно дијете оно које има породицу која га воли, савјетује, подржава и охрабрује.
Драги родитељи, желим вам срећан и радостан нови почетак у којем ћете поред бриге и страхова сигурно и уживати!
Ђурђица Јеличић,
психолог школе, породични психотерапеут