У првим годинама живота дјеца су неустрашиви истраживачи. Како расту и развијају се, више сазнају о свијету, људима и својој околини. Истовремено, уче какве потенцијалне опасности долазе од појединих активности, предмета и појава. Због нових сазнања расте и дјететова забринутост, што узрокује опрез, а понекад и страхове. Они могу бити стварни и имагинарни. Сваки период одрастања код дјетета везан је за специфичне страхове, који имају одређену функцију за тај узраст.
Међутим, истраживања показују да се чешће страхови јављају код дјеце чији се родитељи постављају превише заштитнички или код дјеце која су стално опомињана да нешто не раде. Такође, неке особе су по природи осјетљивије од других. Страхови су нормална развојна појава, јављају се, мијењају и спонтано нестају када дијете прелази из једне развојне фазе у другу.
У периоду од треће године до школског узраста (шест година) дијете почиње добијати разне забране од стране родитеља и примарни страх у том периоду је страх од казне. Код шестогодишњака јављају се страхови од натприродног: мрака, духова, вјештица, опасних створења, ликова из филмова, самоће, смрти, крви и слично.
Оно што је важно за родитеља јесте да разумије да је дјететов страх стваран, чак и ако је њему неразуман. Задиркивање, потцјењивање и посрамљивање дјетета, говорећи му да се само бебе плаше, као и упоређивање са другом дјецом, може погоршати ситуацију. Задатак родитеља је да помогне дјетету да превазиће тренутну фазу у којој се налази и која га спутава.
На почетку је важно да учврстите повјерење код дјетета. Важно је да дијете зна да сте увијек на његовој страни, да суосјећате, али не претјерано јер то може послати поруку дјетету да је његов страх оправдан. Подстакните дијете на разговор, отворено одговарајте на питања о темама које га плаше. Сазнајте да ли његов страх долази због дубљих брига. Разговарајте искрено како би сазнали шта га заиста мучи. Увјерите га да је безбједно и реците дјетету да вам предложи шта да урадите да би се осјећало сигурније. Успоставите рутину пред спавање – читање књиге је изузетно добро за опуштање и ослобађање од стреса.
Ако се ипак деси да се дијете толико плаши да то омета његов свакодневни живот и игру, у том случају потражите стручну помоћ.
Ђурђица Јеличић,
психолог школе, системски породични терапеут
