Сарадња породице и школе

Septembar 20, 2017

Као психолог у школи радим на разним задацима и пословима, али један од најљеших и најизазовнијих за мене јесте посао везан за упис и полазак ђака првака у школу. Искуства су увијек нова и различита, али оно што се из године у годину понавља, а што је очекујуће и прихватљиво је узбуђење и стресови родитеља приликом уписа, поласка и адаптације дјеце у првим мјесецима боравка у школи. Страхови који се најчешће јављају код родитеља су: како ће дијете функционисати у новој средини, да ли ће одговорити захтјевима школе, колико ће бити успјешно и прихваћено, да ли је дијете зрело, да ли ће му бити досадно јер је научило да чита и пише, а са друге стране неки родитељи се плаше да ће дијете имати проблем зато што није научило да пише, да ли ће ићи у разред са другом или другарицом из вртића јер ће по њиховом мишљењу доживјети разочарење.

Оно што је најважније јесте да за почетак родитељи покушају да на промјену везану за полазак у школу гледају као напредак и изазов који ће помоћи дјетету да одрасте. Такође, током напредовања у школи не упоређују своју дјецу са другом.

Свако дијете је личност за себе, нека стартују брзо, а нека полако. Међутим свако од њих на крају испољи своје капацитете. Зато је потребно стрпљење у случају ако дјеца не напредују брзином којом они очекују. Дјеца која нису научила писати зато и полазе у школу, да науче јер ће им њихова зрелост омогућити да врло брзо стигну другаре који знају. Дјеца која знају писати ће морати то да усавршавају, јер је писање сложена психофизичка, моторичка активност и вјештина која је важно средство изражавања и комуникације. Дјетету треба објаснити да иако нису са њим у одјељењу другари које познаје из окружења, имаће прилику да упозна нове вршњаке, што ће га учити да бира особе с којима ће се дружити и да ствара пријатељства. Да би олакшали и себи и дјетету да се успјешно прилагоди и започне своје школовање, сазнајте шта се очекује од дјеце у првом разреду, разговарајте са дјететом о разлици између вртића и школе, слушајте пажљиво учитељицу, посјећујте и активно учествујте на родитељским састанцима и информацијама.

Драги родитељи, не ускраћујте својој дјеци двије важне ствари: потребу и снагу да се сами снађу и срећу коју свако од нас осјети када превазиђе неки проблем самостално. Ако проблеми и дилеме дуже трају и не можете да их превазиђете сами, важно је да се укључите и сарађујете са стручном службом школе.

С поштовањем,
Ђурђица Јеличић,
психолог школе, породични психотерапеут

YouTube