Једна од брига родитеља јесте одржавање пажње и концентрацијекод дјеце. Врло важна активност коју треба проводити са дјецом од најраније доби како би се правилније развијала, јесте дјеци посветити што више пажње и циљаним активностима развијати њихову концентрацију. Игра је од велике важности – дијете кроз игру учи и навикава се на поштовање правила. Дјеца воле сталност и предвидивост јер им даје осјећај сигурности. Из таквог окружења развија се самопоуздано и смирено дијете које ће лакше усмјерити пажњу на задане активности.
Вањски утицаји који окружују дјецу од велике су важности на њихову пажњу.Бука телевизора, гласна музика, свађе и лоши односи родитеља, итекако ремете њихову пажњу. Трајање усмјерености на неку активност повећава се како дијете расте, а у предшколској доби изузетно је важно подстицати развој пажње како би дјеца што спремније кренула у школу. Неке од активности за подстицање пажње и концентрације су: пресликавање, бојење бојанки, тражење разлика и сличности, слагање пузли, меморија, асоцијације, играње улога или мисаони задаци.
Читање прича и сликовница су такође од велике важности за развијање концентрације. На тај начин дијете повезује значење слика са текстуалним дијелом. Слушањем, дијете се подстиче на самостално закључивање, обогаћује ријечник и развија машту. Дјецу треба мотивисати да својим ријечима препричавају садржај, како би се подстакли на описивање и развој ријечника те памћење чињеница из прича. Само гласно читање има благодат за развијање блискости и интеракције између родитеља и дјеце, тако их учи разумијевању личних и туђих емоција и осигурава заједничке теме за разговор. Међутим, никако не смијемо заборавити индивидуалне разлике код дјеце. Свако дијете процес развоја пажње и концентрације пролази својим темпом. Задатак нас одраслих јесте да их пратимо, помогнемо и омогућимо атмосверу у којој ћемо их подстицати на развијање.
Ђурђица Јеличић,
Психолог школе, породични психотерапеут
