Нормално је да не желимо да нам дјеца икада буду повријеђена, емоционално или физички. Међутим, ако бдијемо над њима стално и штитимо их од сваке ситуације – пожељне и непожељне фрустрације, не дозвољавамо им да пролазе кроз нормалне развојене фазе, кроз које се мијењај, расту и развијају.
Бити хеликоптер родитељ није забавно ни вама ни дјеци. Када расту у породичном окружењу гдје се стално користи реченица““пусти мама ће или тата ће“ или их штитимо од сваке неугодне ситуације, правимо им касније медвјеђу услугу. Оваква дјеца су мање отворена за нове идеје, рањивија, мање самопоуздана и имају низак ниво самопоштовања. У контакту са вршњацима, када схвате своја ограничења, добијају комплекс ниже вриједности. Често лако одустају од личних изазова и одрастају у несигурне особе.
Родитељско путовање ће трајати цијели ваш живот. Увијек ће бити нека станица на којој ћете стати и сачекаће вас препреке и искушења. Жеља да у свему заштитите дијете само је један од изазова. Како бисте на том путу имали више радости, испуњења и обостраног задовољства, покушајте мислити на крајње одредиште – ваше одрасло дијете. Једна од дефиниција родитељства је омогућити им и коријене и крила. Коријени су сигурност које им дајете у породичном окружењу – извјесност у којој знају да су увијек добродошли када вас требају и да их прихватате са свим својим манама и слабостима. Дајте им до знања да не морају бити савршени и најбољи, да би били вољени и прихваћени. Са друге стране, дозволите им да се самостално сналазе у спољашњем свијету, да губе и побјеђују, уче из личног искуства- ви сте ту да им дате крила. Потрудите се да им обезбиједите довољно коријена и довољно крила –јер је то најбољи начин да имате зрелу одраслу особу.
Ђурђица Јеличић,
Психолог школе, породични психотерапеут
