Дјечији свијет je условно речено мали и усредсређен углавном на породицу. Зато је важно да мама и тата не забораве на очи које гледају и упијају.
Породица је прво и најважније мјесто гдје дијете стиче прва искуства. Посматрајући и доживљавајући однос одраслих у породици, добија основна знања о међуљудским односима. Било би савршено када би се оба родитеља увијек и у свим околностима понашала довољно зрело, када би били осјетљиви једно према другом и знали да се носе са разликама на миран и уљудан начин. Ипак, савршенство не постоји.
Већина родитеља има несугласице које могу довести до свађе. Неслагања су сасвим нормалан дио људских односа, па повремене породичне тензије нису ријетка појава.
У том смислу расправе које брзо доводе до рјешења, немају повишен тон пун оптужби и вријеђања, већ конструктивне дијалоге које завршававају јасним компромисом и помирењем не морају бити кобне за дијете.
Нажалост, међу родитељима су не тако ријетке разарајуће свађе препуне увреда, насиља и оптужби које са собом носе велике посљедице на дјечији емоционални развој, здравље, самопоштовање и будуће односе.
Дијете је од рођења осјетљиво на емоционалну климу у свом окружењу. Оно већ у првим мјесецима може осјетити да ли је окружено топлином и добрим односима међу родитељима. Свако погоршање емоционалне стабилности и топлине, мањак љубави према њему или међу родитељима осјећа као опасност и бурно реагује на то. Када дијете увиди да родитељи који су центар свијета за њега нису чврсти, стабилни и разумни, утичу на то да оно почиње да доживљава да се не може ослонити ни на кога.Као посљедица тога дијете постаје физички и емоционално узнемирено и напето, што рефлектују на различите начине.
Неко плаче или се сакрива, док друго покушава да придобије пажњу родитеља, додворавајући се на различите начине, покушавајући да прекине свађу и врати ствари на старо. Дијете које је свједок дуготрајних, честих и грубих свађа, заправо као да живи у ратној зони. То може оставити различите дуготрајне посљедице од мокрења у кревет, стомачних тегоба, потешкоћа са учењем, главобоља, повлачења и слично. Међутим, често се дешава да дијете почиње мислити да је такво понашање „нормално“ и прихватљиво, те постаје агресивно према вршњацима.
Због тога драги родитељи,
Када се ухватите у коштац са проблемима, стишајте тон и побиједите егоистичан приступ да сте увијек у праву. Ако је дошло до свађе пред дјететом, потрудите се да оно види и како сте ријешили разлике у ставовима и помирили се. Дијете може много да научи од родитеља који знају да одрже дискусију на разговору, који показују њежност једно према другом и умију да ријеше конфликт мирним путем. Најбољи поклон вашем дјетету јесте да оно жели да једном када одрасте буде као ви.
С поштовањем,
Ђурђица Јеличић,
Психолог школе, породични системски психотерапеут
