Дечји свет je условно речено мали и усредсређен углавном на породицу. Зато је важно да мама и тата не забораве на очи које гледају и упијају.
Породица је прво и најважније место где дете стиче прва искуства. Посматрајући и доживљавајући однос одраслих у породици, добија основна знања о међуљудским односима. Било би савршено када би се оба родитеља увек и у свим околностима понашала довољно зрело, када би били осетљиви једно према другом и знали да се носе са разликама на миран и уљудан начин. Ипак, савршенство не постоји.
Већина родитеља има несугласице које могу довести до свађе. Неслагања су сасвим нормалан део људских односа, па повремене породичне тензије нису ретка појава.
У том смислу расправе које брзо доводе до решења, немају повишен тон пун оптужби и вређања, већ конструктивне дијалоге које завршавају јасним компромисом и помирењем не морају бити кобне за дете.
Нажалост, међу родитељима су не тако ретке разарајуће свађе препуне увреда, насиља и оптужби које са собом носе велике посљедице на дечји емоционални развој, здравље, самопоштовање и будуће односе.
Дете је од рођења осетљиво на емоционалну климу у свом окружењу. Оно већ у првим месецима може осетити да ли је окружено топлином и добрим односима међу родитељима. Свако погоршање емоционалне стабилности и топлине, мањак љубави према њему или међу родитељима осећа као опасност и бурно реагује на то. Када дете увиди да родитељи који су центар света за њега нису чврсти, стабилни и разумни, утичу на то да оно почиње да доживљава да се не може ослонити ни на кога. Као последица тога дете постаје физички и емоционално узнемирено и напето, што рефлектују на различите начине.
Неко плаче или се сакрива, док друго покушава да придобије пажњу родитеља, додворавајући се на различите начине, покушавајући да прекине свађу и врати ствари на старо. Дете које је сведок дуготрајних, честих и грубих свађа, заправо као да живи у ратној зони. То може оставити различите дуготрајне последице од мокрења у кревет, стомачних тегоба, потешкоћа са учењем, главобоља, повлачења и слично. Међутим, често се дешава да дете почиње мислити да је такво понашање „нормално“ и прихватљиво, те постаје агресивно према вршњацима.
Због тога драги родитељи, када се ухватите у коштац са проблемима, стишајте тон и победите егоистичан приступ да сте увек у праву. Ако је дошло до свађе пред дететом, потрудите се да оно види и како сте решили разлике у ставовима и помирили се. Дете може много да научи од родитеља који знају да одрже дискусију на разговору, који показују нежност једно према другом и умеју да реше конфликт мирним путем. Најбољи поклон вашем детету јесте да оно жели да једном када одрасте буде као ви.
Ђурђица Јеличић,
Психолог у школи, породични системски психотерапеут
