Развод и дјеца

Развод и деца

За дете је најбоље да одраста у срећној породици и здравом окружењу. Међутим, постоје породична окружења у којима то није тако, где деца често слушају конфликте родитеља, сукобе, вређања, у тежим случајевима  присуствују, а некада су и сами жртве насиља. Да ли ће родитељи остати у браку или не, то је само њихова одлука и одговорност. Постоји више разлога због којих су ступили у брак и више разлога зашто тај брак треба или не треба прекинути. Када дође до развода, сам развод није најтежи део, најтежи је сукоб до којег долази за време и после развода.

Нормално је да су родитељи у току развода под великим стресом и да некада, ма колико да се труде, ипак забораве да на адекватан начин одговоре на дететове потребе, али управо од реакције родитеља и особа из окружења зависи да ли ће се дете брже прилагодити на нову ситуацију. Ако развод за родитеље представља крај света, дете ће се исто тако осећати. Када родитељи одлуче  да кажу детету да се разводе (само онда када су сигурни да развод следи ускоро) важно је да су обоје присутни у том разговору, да делују смирено и самопоуздано како би дете знало да се на родитеље може ослонити чак и за време криза.

Током разговора важно је све представљати као заједничке одлуке. Искреност и пружање прикладних, јасних информација (без објашњавања разлога – ко је крив) ће сигурно олакшати да дете разуме већ ионако тешку ситуацију. Такође је битно разговарати о будућем начину живота и дати им прилику за сва питања која имају. Реакције детета зависе и од његовог узраста  и пола. Често због новонастале ситуације не поделе са родитељима да су повређена, тужна, љута, забринута, несигурна или збуњена, већ то показују својим понашањем или држе у себи.

Дакле, важно је са децом разговарати о разводу – онако како најбоље знамо, искрено, јер деца су ту да са својим правом о томе имају свој став и осећања.

Драги родитељи, деци треба допустити да воле оба родитеља, треба знати да је развод „проблем“ одраслих, а не дечија кривица. Треба им стабилност и родитељи који могу сарађивати у васпитању, без обзира на то шта осећају једно према другом. Важно је да се дете нађе између родитеља.

Ђурђица Јеличић,
Психолог у школи, породични системски психотерапеут