Једна од брига родитеља јесте одржавање пажње и концентрације код деце. Врло важна активност коју треба упражњавати са децом од најраније доби како би се правилније развијала, јесте деци посветити што више пажње и циљаним активностима развијати њихову концентрацију.
Игра је од велике важности – дете кроз игру учи и навикава се на поштовање правила. Деца воле сталност и предвидљивост јер им дају осећај сигурности. Из таквог окружења развија се самопоуздано и смирено дете које ће лакше усмерити пажњу на задате активности.
Спољашњи утицаји који окружују децу од велике су важности за њихову пажњу. Бука телевизора, гласна музика, свађе и лоши односи родитеља, и те како ремете њихову пажњу.
Трајање усмерености на неку активност повећава се како дете расте, а у предшколској доби изузетно је важно подстицати развој пажње како би деца што спремнија кренула у школу.
Неке од активности за подстицање пажње и концентрације су: пресликавање, бојење бојанки, тражење разлика и сличности, слагање слагалица, меморија, асоцијације, играње улога или мисаони задаци.
Читање прича и сликовница је такође од велике важности за развијање концентрације. На тај начин дете повезује значење слика са текстуалним делом. Слушањем, дете се подстиче на самостално закључивање, обогаћује речник и развија машту.
Децу треба мотивисати да својим речима препричавају садржај, како би се подстакли на описивање и развој речника те памћење чињеница из прича. Само гласно читање има благодат за развијање блискости и интеракције између родитеља и деце, тако их учи разумевању личних и туђих емоција и осигурава заједничке теме за разговор. Међутим, никако не смемо заборавити индивидуалне разлике код деце.
Свако дете процес развоја пажње и концентрације пролази својим темпом. Задатак нас одраслих јесте да их пратимо, помогнемо и омогућимо атмосферу у којој ћемо их подстицати на развијање.
Ђурђица Јеличић,
Психолог у школи, породични системски психотерапеут
