Нормално је да не желимо да нам деца икада буду повређена, емоционално или физички. Међутим, ако бдијемо над њима стално и штитимо их од сваке ситуације – пожељне и непожељне фрустрације, не дозвољавамо им да пролазе кроз нормалне развојне фазе, кроз које се мењај, расту и развијају.
Бити „хеликоптер родитељ“ није забавно ни вама ни деци. Када расту у породичном окружењу где се стално користи реченица: „Пусти, мама/тата ће…“ или их штитимо од сваке неугодне ситуације, правимо им касније медвеђу услугу. Оваква деца су мање отворена за нове идеје, рањивија, мање самопоуздана и имају низак ниво самопоштовања. У контакту са вршњацима, када схвате своја ограничења, добијају комплекс ниже вредности. Често лако одустају од личних изазова и одрастају у несигурне особе.
Родитељско путовање ће трајати цео ваш живот. Увек ће бити нека станица на којој ћете стати и сачекаће вас препреке и искушења. Жеља да у свему заштитите дете само је један од изазова. Како бисте на том путу имали више радости, испуњења и обостраног задовољства, покушајте мислити на крајње одредиште – ваше одрасло дете. Једна од дефиниција родитељства је омогућити им и корене и крила. Корени су сигурност коју им дајете у породичном окружењу – извесност у којој знају да су увек добродошли када им затреба и да их прихватате са свим манама и слабостима.
Дајте им до знања да не морају бити савршени и најбољи, да би били вољени и прихваћени. Са друге стране, дозволите им да се самостално сналазе у спољашњем свету, да губе и побеђују, уче из личног искуства – ви сте ту да им дате крила. Потрудите се да им обезбедите довољно корена и довољно крила јер је то најбољи начин да имате зрелу одраслу особу.
Ђурђица Јеличић,
Психолог у школи, породични системски психотерапеут
