И ЈА СМИЈЕМ ДА ПЛАЧЕМ

И ЈА СМЕМ ДА ПЛАЧЕМ

Петар је данас дошао у моју канцеларију сав уплакан зато што је добио лошу оцену из математике. Када се расплакао у разреду, неки другари су му се смејали. То је за Петра било страшно! Био је још тужнији.

Како да помогнемо Петру да се осећа боље? Присетите се, да ли се нешто слично десило и вама?! Размислите како сте се тада осећали!

Ако се нешто овако деси вама, или неком од ваших другара, треба да урадите следеће:

  • Ако ти се група другара смејала док си плакао, не говори им ништа док су заједно на окупу да ти се не би још више смејали.Касније потражи некога из групе ко ти је важан и кажи му колико те његово понашање повредило.Објасни му да се добри људи не ругају другима кад су несрећни.
  • Када неко други плаче буди му подршка.Сети се како је теби било тешко када су се други теби смејали.
  • Немој никад заборавити да није мана показати осећања, то је врлина. Није срамота плакати.
  • Неки другови ти се ругају јер се осећају неугодно. Можда би и они желели да покажу своја осећања, али се плаше.
  • Опрез! Немој да плачеш због сваке ситнице јер те неће схватити озбиљно када будеш плакао због нечег што ти је заиста важно.

СВИ ИМАЈУ ПРАВО ДА ПОКАЖУ СВОЈА ОСЕЋАЊА – ТО ЈЕ ЗДРАВО!

Туга је осећање којег се не треба стидети. ПЛАЧУ СВИ, и одрасли, и деца, и дечаци и девојчице!

ЉУДИ ПЛАЧУ ДА ПОКАЖУ НЕКО ЈАКО ОСЕЋАЊЕ, углавном тугу, али некад и љутњу. Неки плачу кад су срећни! Здраво је показати осећања и не задржавати их у себи јер се након тога осећаш боље.

Понекад се бојимо шта ће другари рећи ако нас виде да плачемо, али треба да знаш – и они понекад плачу! Неки људи галаме, вриште, ударају да не би заплакали, а не знају: ТУГА ЛАКШЕ НЕСТАЈЕ КАДА ЈЕ ПУСТИМО ДА ИЗАЂЕ ПОМОЋУ СУЗА!