Зашто деца псују?
Слично као и одрасли, деца псују када су: љута, фрустрирана, желе пажњу, показују инат јер морају учинити нешто што им је тешко или досадно, а радије би се играли или гледали неке занимљиве емисије, те на тај начин решавају фрустрацију. Псовке деца преузимају опонашањем модела родитеља и осталих укућана, деце из вртића, школе или окружења, имитирајући свог омиљеног телевизијског јунака и слично. Сведоци смо да су псовке саставни дио наше свакодневне комуникације и служе као поштапалице.
Мала деца су као спужвице, које некритички упијају све што их „дотакне“, па тако и псовке. На узрасту између две и четири године, они изговарају псовке без да разумију значење, док су старија деца у стању да филтрирају оно што говоре и чине смишљено, није им излетело.
Најлошија одлука коју родитељи чине у таквим ситуацијама је смех, али и критика или напуштање просторије, што наводи дете да настави истим темпом. Код млађе деце не треба правити никакву узбуну и разговарамо након неког времена. Најчешће псовкама деца тестирају границе и зато су важан дио одрастања. Докле год се своди на ретку употребу, најбоље је ништа не рећи, али ако по вашем мишљењу дете ипак претерује, неопходно је да својим држањем дајемо до знања да није лепо и прихватљиво користити такве речи, да их не желите чути и да треба поштовати то правило. Истовремено га упозоравамо да та реч може некога повредити и показујемо како му верујемо да оно то заправо и не жели учинити. Често се зна десити да нас дете упозори да и ми користимо такве речи. Значајно је замолити га да нас опомене сваки пут када их изговоримо. Узимајући у обзир узраст детета, важно је приступити му на разуман начин, учећи га моралним начелима, користећи неку вашу причу из детињства у којој ћете примером показати да је псовање лоша особина или расправљајући са дететом о негативним последицама таквог понашања. Најбољи савет за крај јесте изрека која каже:“Не одгајај дете само се понашај“.
Ђурђица Јеличић,
Школски психолог, породични психотерапеут
