Као психолог у школи радим на разним задацима и пословима, али један од најлепших и најизазовнијих за мене јесте посао везан за упис и полазак ђака првака у школу. Искуства су увек нова и различита, али оно што се из године у годину понавља, а што је очекујуће и прихватљиво је узбуђење и стресови родитеља приликом уписа, поласка и адаптације деце у првим месецима боравка у школи.
Страхови који се најчешће јављају код родитеља су: како ће дете функционисати у новој средини, да ли ће одговорити захтевима школе, колико ће бити успешно и прихваћено, да ли је дете зрело, да ли ће му бити досадно јер је научило да чита и пише, а са друге стране неки родитељи се плаше да ће дете имати проблем зато што није научило да пише, да ли ће ићи у разред са другом или другарицом из вртића јер ће по њиховом мишљењу доживети разочарење.
Оно што је најважније јесте да за почетак родитељи покушају да на промену везану за полазак у школу гледају као напредак и изазов који ће помоћи детету да одрасте. Такође, током напредовања у школи не упоређују своју децу са другом.
Свако дете је личност за себе, нека стартују брзо, а нека полако. Међутим свако од њих на крају испољи своје капацитете. Зато је потребно стрпљење у случају ако деца не напредују брзином којом они очекују. Деца која нису научила писати зато и полазе у школу, да науче јер ће им њихова зрелост омогућити да врло брзо стигну другаре који знају.
Деца која знају писати ће морати то да усавршавају, јер је писање сложена психофизичка, моторичка активност и вештина која је важно средство изражавања и комуникације. Детету треба објаснити да иако нису са њим у одељењу другари које познаје из окружења, имаће прилику да упозна нове вршњаке, што ће га учити да бира особе с којима ће се дружити и да ствара пријатељства.
Да би олакшали и себи и детету да се успешно прилагоди и започне своје школовање, сазнајте шта се очекује од деце у првом разреду, разговарајте са дететом о разлици између вртића и школе, слушајте пажљиво учитељицу, посећујте и активно учествујте на родитељским састанцима и информацијама.
Драги родитељи, не ускраћујте својој деци две важне ствари: потребу и снагу да се сами снађу и срећу коју свако од нас осети када превазиђе неки проблем самостално. Ако проблеми и дилеме дуже трају и не можете да их превазиђете сами, важно је да се укључите и сарађујете са стручном службом школе.
Ђурђица Јеличић,
Психолог у школи, породични системски психотерапеут
