Брига и стрес који сте као родитељи, али и ваша деца прошли са поласком у вртић или школу иза вас је или јењава. Могли сте да сагледате резултате сопствених васпитних напора. Они се огледају у способности детета да се прилагоди новом амбијенту, у његовом самопоуздању, у позитивним аспектима његовог карактера и евентуалним недостацима на плану друштвених односа. Након што сте успешно превазишли почетну фазу, „фазу адаптације“, нова честа брига и питање које родитељи и учитељи постављају себи у овом периоду јесте како деци усмерити и одржати пажњу?
Пажња је ментална активност на одређене подражаје, а концентрација је срж пажње.
Способност задржавања пажње је делом урођенa, а делом на њен развој и њено унапређење можемо да утичемо. Нека деца се морају стално напрезати да би остала концентрисана, док је другој то много лакше.
Неколико савета како можемо деловати на развој пажње….
Прво и најважније је да се уоче дететове позитивне особине (често примећујемо оно што је лоше), похвалити његов труд и напредовање.
Не смемо заборавити да је детету потребно довољно сна, те правовремено легање и устајање су значајан корак, затим редовно прање зубића, спремање обуће, играчака и школског прибора су први кораци ка томе.
Игре и активности које могу помоћи…
- Графомоторичке вежбе (бојење, допуњавање слика, цртање и слично)
- Слагалице– домино са сликама или бројевима, слагалице
- Вежбе разврставања по одређеним критеријумима: разне врсте коцки, скупљање сличица, маркица, низање огрлице (макарони или сличан материјал)
- Задаци опажања: дати детету одређену слику, а након тога га питати колико је особа, предмета или животиња било на слици
- Проналажење скривених ликова и тражење разлика и сличности на сликама
- Мисаони задаци (Које све животиње имају крила или више од четири ноге?
Ако идеш на пут шта ти је све потребно понети и слично?)
Поред свих активности које се могу вежбати, важно је не заборавити да ми одрасли директно утичемо на развој пажње и да лоши односи у породици, свађе и лош емоционални однос према детету негативно утичу на његову пажњу. Уместо тога охрабрите дете, подржите, поштујте и верујте у њега, а то је сигуран пут до успеха.
Ђурђица Јеличић,
Психолог у школи, породични системски психотерапеут
