Дјетињство је посебно динамично и важно раздобље у нашим животима. У том периоду учимо све о свијету који нас окружује, односима с људима и нама самима. Дјечије потребе за љубављу, сигурношћу, структуром, уважавањем, повјерењем, игром, истраживањем и квалитетом уласка у нови почетак од пресудне су важности за адекватан развој сваког дјетета. Већина родитеља на здрав начин подстиче сазријевање и развој дјетета, неки то не могу, а „неки имају најбоље намјере јер знају шта је за њихово дијете најбоље“. Ако се ради о дјеци која полазе у вртић или школу, значајно је разговарати са њимa и знати како се осјећају. За дијете је пресудно да схвати да је вама његово мишљење важно и да се узима озбиљно. Разговори који се воде треба да буду базирани на позитивном мишљењу родитеља о теми о којој се разговара (предшколска установа или школа). Подстичите га да прича о својим осјећањима, која су везана за почетак који је пред њим. Пратите његова расположења, питајте га шта му се свиђа, а чега се плаши, како би могли да му помогнете да лакше превазиђе нову непознату ситуацију за њега. Ако ви говорите о установи у коју дијете полази као сигурном окружењу у којем бораве и друга дјеца, његови другари, гдје ће много тога научити, дружити се и играти, уживати и бити сигурно, свакако да дјетету будите позитивна осјећања и емпатију према новом окружењу. Причајте му и о својим осјећањима:
„Данас се баш добро осјећам.“ или „Данас је био напоран дан!“ Поруке којима ћете такође помоћи су на примјер: „У реду је плакати када смо тужни“, а свакако избјегавати упоређивање са другом дјецом, наредбе и питања попут: „Јеси ли био добар?“ Важно је бити стрпљив, имати разумијевања за дјететово понашање, за оно што чини, говори и како се осјећа. За цјелокупан развој дјетета, па тако и за успјешно прилагођавање у вртић или школу, важно је стварати мотивишуће окружење које подстиче дјечију радозналост, активност, стицање нових искустава, игру и стварање. У таквој атмосфери дијете ће лакше стећи особине, способности и вјештине потребне за успјех и задовољство у школи и активностима које су пред њим.
Позитивна слика о себи је најважнија особина за добар почетак.
Драги родитељи,
Запамтите да подносећи растанке, дијете емоционално расте и сазријева у особу која се успјешно носи са нормалним развојним фрустрацијама.
Ђурђица Јеличић,
Психолог школе,
системски породични психотерапеут