Сви смо ми посебни

Сви смо ми посебни

Сви родитељи брину за своју дјецу. Желе да дају све од себе и ураде све како треба, или бар да избјегну велике грешке. У данашње вријеме већина родитеља код своје дјеце, било да су дјечаци или дјевојчице, желе да буду друштвено одговорна, зрела, мудра, независна, донекле упорна, паметна, љубазна и пристојна. И желе да њихова дјеца буду у стању да ријеше све задатке са којима се у животу суоче.

Чим се дијете роди, родитељ треба да обави важан задатак, да заборави своја очекивања прије рођења дјетета, те прихвати, поздрави и прими своје стварно дијете – са свим његовим квалитетима, изгледом, полом и особинама.

Можда је ваше дијете постало дјевојчица, а „требало“ је да буде дјечак, можда је рођено прерано, те постоји могућност да ће каснити у сазријевању или је то већ.

Свако дијете је индивидуа за себе, развија се својим темпом и с том чињеницом треба приступити дјеци. Сваки дан је нови изазов, заједнички тренуци су испреплетани смијехом, тугом, виком, игром и несташлуцима.

Како дјеца расту тако расте и изазов с њима, њихови захтјеви и родитељска очекивања.

Некој дјеци треба мало више времена да се опусте, некој треба све детаљно објаснити, а нека захтијевају да им се каже „то се мора“. У свакој од тих ситуација треба бити стрпљив и пажљив. Ако родитељство посматрамо као процес, али и одрастање, онда треба прихватити идеју да се оно стално мијења, унапређује, да сваким даном нешто ново учимо и овисно о резултату то наставимо примјењивати или од тога одустати и тражити нешто ново, али наравно не претјеривати и не збуњивати дјецу у том процесу.

Размишљајући на тај начин, родитељ ће бити у могућности да одговори на дјететове индивидуалне потребе и да га прихвати онаквим каквим јесте, а то дјетету даје осјећај сигурности. Родитељ треба усмјеравати дијете, али не и мијењати. Јер ако га мијењамо, то за њега може да значи да није довољно добро такво какво јесте. А то није увијерење с којим желимо да дијете иде кроз живот.

Људи могу много да постигну и промјене, али свакако не могу све да држе под контролом.

Ђурђица Јеличић,
психолог школе, системски породични психотерапеут