И ЈА СМИЈЕМ ДА ПЛАЧЕМ

И ЈА СМИЈЕМ ДА ПЛАЧЕМ

Петар је данас дошао у моју канцеларију сав уплакан зато што је добио лошу оцјену из математике.Када се расплакао у разреду, неки другари су му се смијали. То је за Петра било страшно! Био је још тужнији.
Како да помогнемо Петру да се осјећа боље? Присјетите се, да ли се нешто слично десило и вама?! Размислите како сте се тада осјећали!

Ако се нешто овако деси вама, или неком од ваших другара, треба да урадите сљедеће:

– Ако ти се група другара смијала док си плакао, не говори им ништа док су заједно на окупу да ти се не би још више смијали.Касније потражи некога из групе ко ти је важан и кажи му колико те његово понашање повриједило.Објасни му да се добри људи не ругају другима кад су несрећни.
– Када неко други плаче буди му подршка.Сјети се како је теби било тешко када су се други теби смијали.
– Немој никад заборавити да није мана показати осјећања, то је врлина.Није срамота плакати.
– Неки другови ти се ругају јер се осјећају неугодно.Можда би и они жељели да покажу своја осјећања, али се плаше.
– Опрез! Немој да плачеш због сваке ситнице јер те неће схватити озбиљно када будеш плакао због нечег што ти је заиста важно.

СВИ ИМАЈУ ПРАВО ДА ПОКАЖУ СВОЈА ОСЈЕЋАЊА – ТО ЈЕ ЗДРАВО!

Туга је осјећање којег се не треба стидјети. ПЛАЧУ СВИ, и одрасли, и дјеца, и дјечаци и дјевојчице!
ЉУДИ ПЛАЧУ ДА ПОКАЖУ НЕКО ЈАКО ОСЈЕЋАЊЕ, углавном тугу, али некад и љутњу. Неки плачу кад су срећни! Здраво је показати осјећања и не задржавати их у себи јер се након тога осјећаш боље.
Понекад се бојимо шта ће другари рећи ако нас виде да плачемо, али треба да знаш – и они понекад плачу! Неки људи галаме, вриште, ударају да не би заплакали а не знају: ТУГА ЛАКШЕ НЕСТАЈЕ КАДА ЈЕ ПУСТИМО ВАН ПОМОЋУ СУЗА.