Сме ли детету бити досадно?

септембар 25, 2017

Често чујемо родитеље како кажу: „Најгоре ми је када видим да се досађује… Преоптерећени смо и немамо времена за дружења, јер сваки дан послеподне водимо децу на активности, да се не досађују.“

У времену у којем живимо, наша деца имају програмирану свакодневницу и до детаља организовано слободно време, а модерна технологија само доприноси овом феномену. Нове технологије јесу део живота свих, али деци требају различита искуства. Наши малишани су увек под надзором одраслих, па када се у неком тренутку нађу сами са собом, просто су збуњени. Међутим, чаробна реченица: “Мени је досадно“ решава све! У том тренутку их спремно чека претрпан распоред активности које треба да обаве после вртића или школе. Спортови, музичке школе и друге организоване активности свакако могу користити дететовом физичком, интелектуалном, социјалном и културном развоју, али никако да буду императив његовог одрастања. На овај начин деца усвајају начин размишљања: А шта сад?…тако да им постаје досадно ако се не дешава ништа узбудљиво или нешто што је већ унапред осмишљено. Родитељи имају своју улогу, али журити са готовим решењима није од користи. Трка за постигнућем је постала далеко важнија од подстицања слободе игре са вршњацима, прљања у блату и песку, маштања и истраживања.

Драги родитељи,
Не смемо заборавити да је досада део одрастања и да у себи крије велике могућности. То је време у којем се малишани могу искључити од спољашњег бомбардовања. Време у којем могу да раде оно што воле, сањаре, прате властите мисли, откривају унутрашњи и вањски свет и развијају своје мале страсти које ће им бити касније покретач у животу. Потребно их је разумети како им треба простор, време и могућности да направе неред, који ће после игре сами поспремити. Већина деце може осмислити многе активности и сама створити своју игру, али ће им само требати ваш савет и план. Деца која знају маштати и сама створити своју игру, касније су самосталнија и креативнија.

„Деца морају седети у властитој досади како би се свет довољно утишао да могу чути себе.“ Др Ванеса Лапоинте

Ђурђица Јеличић,
психолог школе
породични системски терапеут

YouTube